MSP (Mala i srednja preduzeća) i akcionari

Zeleni navigator Zapadnog Balkana radi sa klijentima u proizvodnji kako bi im pomogao u dekarbonizaciji, kroz intervencije cirkularne ekonomije, korišćenje obnovljive energije i druge inovacije. Sve više ćemo raditi na dekarbonizaciji teške industrije poput čelika, hemikalija i cementa u kojima se nalazi veći deo emisije gasova staklene bašte.

Izračunavanje vašeg korporativnog ugljeničnog otiska (CCF) često je početna tačka kad je u pitanju preduzimanje klimatskih akcija u poslovanju. Pruža vam pregled emisija gasova staklene bašte vaše kompanije, gde se u vašem poslovanju nalaze žarišta ugljenika i koje ciljeve možete postaviti da biste smanjili uticaj na klimatske promene.

Tu smo da vam pomognemo da izračunate i razumete kako možete da preduzmetei ambicioznije klimatske akcije.

Merimo emisije ugljenika u oblastima 1, 2. i 3 u vašem poslovanju u skladu sa Protokolom o gasovima staklene bašte ((GHG Protocol). Definišemo ih na sledeći način:

• Oblast 1 su direktne emisije koje proizvodite u toku poslovanja (npr. vaša službena vozila)
• Oblast 2 su indirektne emisije koje proizvodite (npr. potrošnja električne energije u vašoj zgradi)
• Oblast 3 pokriva širok spektar indirektnih emisija duž celog vašeg lanca proizvodnje, uključujući sirovine, logistiku, poslovna putovanja tima i način na koji vaši zaposleni putuju na posao. Ova kategorija često čini veliki deo vašeg celokupnog ugljeničnog otiska.

Kada zajedno završimo prikupljanje podataka, svi podaci o aktivnostima koje ste uneli (npr. pređeni kilometri u službenom automobilu) se pretvaraju u ekvivalente emisije ugljenika. Rezultat je izveštaj prilagođen vama kao preduzeću sa pregledom vašeg korporativnog otiska, gde se nalaze vaše žarišne tačke i šta znači vaš ugljenični otisak.

Kao rezultat toga, znaćete svoju početnu tačku i gde se nalazite, a mi vam možemo dalje pomoći da postavite ciljeve za smanjenje ugljenika i razvijete put ka nultoj neto emisiji.

Energija

Zeleni navigator Zapadnog Balkana radi na stvaranju mogućnosti za privatni sektor u oblasti energije vetra, sunca, hidroenergije i drugih oblika obnovljive energije. Takođe daje konsultacije o prenosu, distribuciji, energetskoj efikasnosti i istraživanju obećavajućih inovacija u ovoj oblasti.

Smanjenje emisije ugljenika, sprečavanje dalje štete po životnu sredinu i otvaranje radnih mesta samo su neke od mogućnosti koje pruža ulaganje u zelenu energiju. A kupovinom zelene energije pomažete da ta budućnost bude bliže. Svakog dana Sunce daje zemlji više nego dovoljno energije da napaja celu planetu, ali postoji problem. Trenutne tehnologije koje imamo nisu dovoljno efikasne da pretvore dovoljno energije u električnu energiju, a za mnoge je isplativije koristiti druge tradicionalne izvore. Da postane zeleno znači veće finansiranje projekata solarne energije, vetra i drugih obnovljivih izvora energije i stvaranje tehnologije koje će bolje iskoristiti obnovljive izvore oko nas i učiniti ih dostupnijim i pristupačnijim svima.

Štaviše, da bi se postiglo smanjenje emisija koje su vlade obećale kao deo Pariskog klimatskog sporazuma, biće potrebna ogromna promena u energetskim sistemima. Javne finansije igraju ključnu ulogu u jačanju ulaganja u energiju sa niskim emisijama ugljenika i klimatskom otpornošću, ali ova transformaciona promena će zahtevati veliko angažovanje privatnog sektora.

Potrošnja energije za struju, paru, grejanje i hlađenje je često odgovorna za veliki deo emisije ugljenika kompanije. Prelazak na zelenu energiju, odnosno energiju iz obnovljivih izvora, ključni je zadatak za kompanije da značajno smanje emisije iz obima 2, a time i ugljenični otisak.

Prema Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju, obnovljivi izvori bi mogli da snabdevaju četiri petine svetske električne energije do 2050. godine, što će značajno smanjiti emisije ugljenika i pomoći u ublažavanju klimatskih promena. Privatnom sektoru se nudi najveći deo investicija u obnovljivu energiju na globalnom nivou, pošto sredstva iz obnovljivih izvora energije mogu da obezbede dugoročan, stabilan tok prihoda povezan sa inflacijom koji odgovara profilu rizika i prinosa institucionalnih investitora, kao i pomoć da se ispune njihove društvene i ekološke uloge, a mi smo tu da pomognemo privatnom sektoru Zapadnog Balkana da iskoristi priliku.

Poljoprivreda, hrana, voda i zemljište

Prepoznajući važnost klimatski pametne poljoprivrede, Zeleni navigator Zapadnog Balkana radi sa klijentima iz privatnog sektora kako bi pomogao u poboljšanju produktivnosti i smanjenju uloga i gubitaka nakon žetve – koji čine značajan deo emisije gasova staklene bašte. Ono što je važno, takođe radimo na proširenju rešenja privatnog sektora za zaštitu biodiverziteta i ekosistema i promovisanje adaptacije.

Klimatski pametna poljoprivreda kao integrisani pristup poljoprivredi, hrani, vodi i upravljanju zemljištem bavi se međusobno povezanim izazovima bezbednosti hrane i ubrzanjem klimatskih promena i ima za cilj da istovremeno postigne tri ishoda:

1. Povećanu produktivnost: proizvoditi više i bolju hranu da biste poboljšali bezbednost ishrane i povećali prihode,

2. Povećanu otpornost: smanjiti osetljivost na sušu, štetočine, bolesti i druge rizike i udare vezane za klimu; i poboljšati kapacitet za padaptaciju i rast suočene sa dugoročnim stresovima kao što su skraćena godišnja doba i nepravilni vremenski periodi.

3. Smanjene emisije: težite za nižim emisijama za svaku proizvedenu kaloriju ili kilogram hrane, izbegavajte krčenje šuma u poljoprivredi i identifikujte načine za apsorpciju ugljenika iz atmosfere

Štaviše, predviđa se da će tržišna vrednost za održive poljoprivredne proizvode rasti u narednim godinama, a rast tržišta je praćen uzlaznim trendom ulaganja u održivu poljoprivredu, koja je porasla za 32,5% godišnje od 2013. Postoje značajne mogućnosti za zelene investicije širom sektora, od poljoprivrednog zemljišta i održivog šumarstva do pametne poljoprivrede i poboljšanja prinosa za male zemljoposednike

Razvijanjem struktura za lakša međunarodna ulaganja u održive poljoprivredne prakse među malim zemljoposednicima, pružamo preko potreban katalizatorski efekat i investitorima i poljoprivrednicima da promene svoju praksu.

Gradovi

Zeleni navigator Zapadnog Balkana blisko sarađuje sa privatnim kompanijama i opštinama kako bi otvorio mogućnosti ulaganja od infrastrukture do upravljanja otpadom i kako bi gradove učinio ugodnijim za život. Takođe pomažemo našim klijentima da dobiju standarde za sertifikaciju zelene gradnje, istovremeno podržavajući određivanje prioriteta i ubrzanje političkih akcija i investicija koje podržavaju prelazak na put urbanog razvoja sa niskim emisijama ugljenika.

Mnogi gradovi u našem regionu su veoma ranjivi na uticaje klimatskih promena, sa povećanim toplotnim opterećenjem i ekstremnim vremenskim pojavama. Upravljanje čvrstim otpadom je još jedno goruće pitanje, gde je reciklaža skoro zanemarljiva u poređenju sa prosekom EU od 39 % i daleko ispod cilja EU od 50 % reciklaže čvrstog komunalnog otpada do 2020. godine.

Da bismo odgovorili na ove izazove, nudimo partnerstvo opštinama u proceni i određivanju prioriteta ekoloških izazova i razvoju akcionog plana za rešavanje ovih izazova kroz intervencije politike i ulaganja u održivu infrastrukturu. Platforma Zelenog Navigatora Zapadnog Balkana kao centar znanja takođe pruža tehničku podršku gradskim administratorima i lokalnim zainteresovanim stranama kako bi se osiguralo da se infrastrukturne investicije i mere politike mogu efikasno razviti, implementirati i pratiti.

Dalje, u mogućnosti smo da olakšamo i stimulišemo javne ili privatne zelene investicije u: vodu i otpadne vode, gradski transport, daljinsku energiju, energetsku efikasnost u zgradama, čvrsti otpad i druge intervencije koje poboljšavaju prilagođavanje grada i otpornost na klimatske šokove.

Transport

Transportni sektor je odgovoran za skoro 25% emisija CO₂ na globalnom nivou i biće potreban ogroman pomak za prelazak na ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika, uključujući elektrifikaciju vozila, sisteme masovnog transporta sa niskim sadržajem ugljenika i zelenije zamene za goriva za vazduhoplovstvo i pomorski saobraćaj.

Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu predstavljaju jedinstvenu priliku da se zadovolje kako rastuća potražnja za transportom, tako i razvojni ciljevi. Pored koristi za životnu sredinu, održivi transport može poboljšati ekonomski i društveni razvoj omogućavajući ljudima, između ostalog, pristup poslu, tržištima, društvenoj interakciji i obrazovanju.

Prema OECD-u, globalne investicione potrebe za infrastrukturu kopnenog saobraćaja dostići će 3 triliona dolara do 2050. U nastojanju da poprave nedostatak infrastrukture, vlade se sve više okreću privatnom sektoru radi finansiranja projekata. Javno-privatna partnerstva (JPP) su efikasan način prenošenja infrastrukturnih troškova života sa budžeta javnog na privatni sektor i istovremenog ulaganja u dugoročna sredstva koja nisu podložna inflaciji.

Zeleni navigator Zapadnog Balkana proširuje svoj rad na električne autobuse, železničke veze i druga klimatski pogodna rešenja za javni prevoz u gradovima. I ulažemo u energetski efikasnu opremu i zelene zgrade u lukama, aerodromima i brodskim terminalima, pored proširenja naših ulaganja u e-logistiku u vezi sa klimom.